Holy Icon

"Emily from Our Town (1938)", acrylic on cardboard, 2018

In a 1938 metatheatrical play Our Town by an American novelist and playwright Thornton Wilder, an extremely interesting dialogue between Emily, one of the characters, and the stage manager takes place. Emily returns to earth to relive one day, her twelfth birthday. She watches with joy at being able to see her parents and some of the people of her childhood. Her joy, however, quickly turns to sorrow when she realizes how little people appreciate the simple joys of life. The memory proves too painful for her, and she turns toward the stage manager and asks: "Do any human beings ever realize life while they live it, every, every minute?" At first, he responds, "No," but after a moment he adds, "saints and poets, maybe—they do some."

У метатеатарској представи „Наш град“ (Our Town, 1938, америчког позоришног писца Торнтона Вајлдера) одвија се крајње занимљив дијалог између глумице и редитеља. Када Емилија, која се на земљу вратила како би поново доживела свој дванаести рођендан, не може више поднети интензитет оног што види пред собом (а види све драгоцене личности, тренутке и детаље из детињства), она са бине пита редитеља: „Да ли је иједно људско биће заиста свесно живота док га живи? Сваког, мислим: сваког минута?“ У први мах редитељ одговара: „Не“, али убрзо затим додаје: „Светитељи и песници, можда – понекад они“.